MRTVA PESMA

Juče sam razmišljala
o mojoj ljubavi za tebe
bio je dan
kao rođen za stihove,
mogle su nastati arije

u delirijumu trenutka
mogla sam oboleti
od euforije tišine
koja je vrištala željna ljubavi
ispod tesne kože kaputa.

Da sam te s manje žara voljela
nikada ne bih olovku
ovako krvnički jahala
ne bih sivu boju odlaska
sa mrtvog beduina ukrala
i na sliku svoje nemoći
otrov njene tuge pljunula.

Juče sam dugo razmišljala
o mojoj ljubavi za tebe
a još duže su mi
oko nogu igrali
plameni jezici kurve sudbine,
skok u zaborav završavao je
u padu sećanja u dalj
a niko i ništa kad se nacrtaju
liče na udarac glave
o dželatov malj.

Juče sam se za dva života
koja nisam imala
s nadom u srcu
do ludila smejala
a za ovaj jedan, samo moj
bez nade sto puta umrla.

Juče sam neisplakanim suzama napila
trezno sutra, pijanom juče
mamurluk da bi oprostilo,
juče sam razmišljala
o mojoj ljubavi za tebe
a juče je na izdisaju
danas mrtvu pesmu
umesto mene
Tebi, za uspomenu, napisalo!

Lj. V.