PISMO TEBI…

Ceo dan sam prekopavala, odavno isušen izvor reči u potrazi za onih par kojima bih opisala stanje pogleda koji ne miluje toplina tvojih prstiju.

Poput mrtvog pejzaža, ležale su moje zenice u činijama tvojih očiju dok je kiša suza brisala tragove postojanja boja, koje život znače.

Nikad usamljenije nije kucalo srce ni više bolelo što se nije imalo.
Iz svakog ugla sobe vrebaju me slike poljubaca i zagrljaja ljubavi.

Teško pada noć koja osim tame donosi vrisak duše koja se od tela odvaja, pa ne znaš da li boli više san ili istina.

A znam da sam negde između njih ostala, izgubljena u lavirintu ludila, nespremna da bih se, od voljenja tebe oprostila.

Oči nisu verodostojne da svedoče
šaljem pismo na adresu tvog srca
mislima gradim mostove koji se ne ruše
Ali ne umem da napišem da na mom nebu
osim tebe, nema drugog sunca…

Ljiljana Vojnović

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.