ZLATOUSTI

image

Ponekad osmehom
mahnem iz daljine,
zapalim cigaretu
u tvoje ime,
dimom se ogradim
da osetim
kako klize prsti Zlatousti
niz kičmeni stub misli
gde se još nismo stisli,
pa oteram đavole,
sudbinu,
dušmane,
proroke,
uroke,
i čuda trista
što više nismo,
što nisam ista.

A tvoj lik
iz noćne tame,
izroni kao
aveti senka,
pita me zašto,
u čemu je trik,
zašto ćutanjem
rađam krik,
pa koplje bola
slomim na pola,
cigaretu ugasim,
iz dima izronim,
osmeh ti poklonim,
i ti potoneš,
i tvoje pitanje,
i prsta,
i misli,
i mene,
nestane…

Ljiljana Vojnović

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.