IMA I VAŽNIJIH STVARI, SETI SE…

Sat sa obližnje crkve, svečano je svojih dvanaest milozvučnih otkucaja srca pustio u etar dok sam ja svoje grčevito stiskala između hoću i neću, pokušavajući drhtavim pokretima olovke misli ostaviti trag na hladnoj belini uobraženog papira.

Bezosećajna za moju nemoć, žuta lopta nije skidala s nišana znojem orošeno čelo mojih bednih pokušaja izbacivanja gorčine nedostajanja njegovih zagrljaja reči oko struka mojih praznih pogleda.

Svi moji osmesi ležali su kao dogoreli pikavci u piksli tuge, cerekajući mi se sablasno u lice za sve dane, i za sve rane, mojom rukom posejane.

Može li se previti, zauvek izlečiti ranjeno srce, zaboravom se opiti i zaplesati u novi dan bez ružnih sećanja i slomljenih pogleda?

Sto i jedna misao, nemo vrišteći vrata ambisa za mnom je zatvarala a ja sam papir grčevito stiskala, nemoćna da se oduprem, vazduh da udahnem, da se otrgnem, predahnem…

Ima i važnijih stvari, seti se, tamna noć sa okna prozora progovori, i iz mog oka planina suza se na izgužvan papir odroni, i srce puno ljubavi u svoj svojoj veličini iz njega izroni.

Uzalud sam tražila najlepše reči da bih mu opisala kako su dani bez njega kao pokušaj hvatanja vlastite senke, zaboravljajući da s druge strane sveta on je šetajući moje nedostajanje, tiho šaputao u etar koliko me voli.

Lj. V.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.