Rekla sam mogu
ali ne ide
neki se dani
teško prebrode,
kad krv procuri
iz stare rane
džaba lizati,
ne daju vrane.
Stojim i ćutim,
daleke srcu
krajeve slutim
oči mi stranca
stale na put
kaput već viđen,
otrcan, žut.
Suzu stegoh
u grču bola
u ruci kofer
puca na pola
uši nemam,
očiju se stidim
moram napred
a nazad žurim.
Ja njemu ruku
on srce uze,
krik se ote
hropac me guši,
osmeh klovna
navukla tuga
u očima stranca
smrt duši.
Ljiljana Vojnović
