PIŠEM I BRIŠEM

Koliko puta napišem
pa sve obrišem
plašim se nećeš razumeti
a ja objasniti neću umeti
zašto su reči potrebne
misli kad teku vatrene
razuma virovi srce gutaju
pogledi bez sreće ostaju.

U stihovima često se ogolim
posle toga teško razbolim
proganja me isti san noćima
plašim se čitaš samo očima
a oči ne vide dovoljno duboko
tamo gde ranjen pao je Soko
ni liticu na kojoj ostavi krila
i sećanje da jednom živa ptica je bila.

I tada u tišini dugo suzama pišem
kako sam sa tobom umela da dišem
dok nije duša duši leteti stala
dane sreće tuga zatrovala
a sad mi iz pesme ljubav krvari
neshvaćene stihove satima žuč vari
uzalud pokušavam Volim te rečima opisati
kad prestali smo kao jedno disati.

A ovaj jedini život bih dala
kada bih ljubavi samo znala
da dušom čitaš o čemu pišem
tada bih prestala da ih brišem.

Ljiljana Vojnović

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.