JEBIGA, TOTALNO SAM SE NAVUKLA

Preživela sam stvaranje i obnavljanje
rasklimane države Nas
čijim ustavom institucija Ljubavi
zaredom je odbijala žalbu samoće,
u dvoje samoća manje boli
prosto se navikneš na nove ugrize
nosiš ožiljke kao trofeje
svetu da bi dokazao trajanje
a drugoj strani imao razlog
naneti nove povrede.

Noću miruješ, kuješ planove
misli povlačiš u zadnje redove
kuneš se u ime ljubavi koja te opseda
s’ jutrom pamet progovara
umesto otrovnog pogleda
kroz nišan snajpera
ispalićeš buket strasnih želja
dok ne gleda
koža da mu se naježi
nastavak rata zaboravi
u zagrljaju ti se istopi.

Jutro kada svane
umoran protrljaš krmeljive oči
s’ osmehom setiš se snova iz prošle noći
poletiš da se ostvare
krila ti sprže varnice sa druge strane bojišta
ponos zavrišti u kostima
zabiješ buket želja sebi u nos
pa nisi ni ti svetom išao bos
na juriš paljbu reči pozoveš
nemoj koja da odustane,
čast je čast
obećavam, razbucaću te kao sena plast.

I tako iz dana u dan
tek uz poneko primirje
dobiješ pravo na ljubljenje,
kao antibiotik za upale
male su to kašike
nikad ne dobiješ celo pakovanje
čisto da ne ozdraviš
i nadu u Nas ne izgubiš.

Vraćaš se na mesto zločina
sve manje svestan
da li si žrtva ili ubica
pokupiš leševe snova
ranjene želje previješ
jebeš državu bez zakona
i dalje voliš svog partnera
u obzir ne dolazi opcija Predaja
jebiga totalno sam se navukla!

Ljiljana Vojnović

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.