Kao jesen
kao opalo lišće
notu tuge u očima
nose trudni dani.
Doziva me beo papir
željan iskrenog jecaja
a moja olovka
osmehom se naoštrila.
Pitam se
hladna li je
strana tvoga pogleda
noću kad zaškripi
prazna postelja.
Mene često budi miris sećanja
čujem ritam tvojih pesama
i opijam se životom
sa izvora tvojih usana.
Ne boli me više nemanje
tvojih ruku oko moga ramena
tvoja i moja duša
u večnost idu zajedno
putem nezaborava.
Život je plamen
koji hranimo snovima
sanjam
živa sam
i volim
kad si tu
kad me budiš
mirisom sećanja…
