MIRIS SEĆANJA…

Kao jesen
kao opalo lišće
notu tuge u očima
nose trudni dani.

Doziva me beo papir
željan iskrenog jecaja
a moja olovka
osmehom se naoštrila.

Pitam se
hladna li je
strana tvoga pogleda
noću kad zaškripi
prazna postelja.

Mene često budi miris sećanja
čujem ritam tvojih pesama
i opijam se životom
sa izvora tvojih usana.

Ne boli me više nemanje
tvojih ruku oko moga ramena
tvoja i moja duša
u večnost idu zajedno
putem nezaborava.

Život je plamen
koji hranimo snovima
sanjam
živa sam
i volim
kad si tu
kad me budiš
mirisom sećanja…

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.