Sa koje strane ulice
pratiš moje korake,
vidiš li da sam zastala
osmeh da bih ukrala,
reči što se prolila
sa tvojih toplih usana.
Iz dubine pogleda
dugo nisu padali
osmesi k’o pogače,
pa su dani sakrili
svoje oko nebesko
kad je moje zasjalo.
Tražila sam danima
po svim meridijanima
liniju spajanja osmeha
čežnjom udaljenih polova
tačka da budem u zenitu
tvojih misaonih obzorja.
Čekala sam noćima
Luna da me povede
svojim mlečnim stazama
na krilima snova
od Osmeha do Osmeha
u sazvežđe tvoga pogleda.
Ljiljana Vojnović
