***

Gledala sam kako sunce izranja iz mora njenih uplakanih zenica dok je drhtavim prstima uklanjala obrise tamnih oblaka, na pojavu njegovog lika.

Raspustila sam kosu i osmehom potrčala u zagrljaj glasu koji me doziva.

Ona se mojim osmehom okitila, mojim rukama ga nežno prigrlila i ozarena srećom na uho mu prošaputala:
– Ona će ti napisati priču zbog koje ćeš se iznova u mene zaljubiti.

– Nisam čula više ništa osim bata koraka njegovog disanja koje mi je bilo bliže od vlastitih u(z)disaja.
Uvukao se neprimetno kroz ušnu opnu i nežno me primio za ruku srca.

– Priča!

– O, Bože, zar je poverovao toj zaljubljenoj budali i sad očekuje da mu srce otvorim da je iznova, još jače zavoli…

– Kako pisati o pupanju čula kad su mi misli klupko konca koje mrsi miris njegovih zrelih, boje trešnje, usana?

– Kako napisati priču kad ti se predkomore i komore srca rascvetavaju pred toplinom njegovih pogleda?

– Kako napisati priču koju će on sa pladnja moje ljubavi slasno pojesti, i nikad više poželeti drugom da se nahrani?

– Kako napisati priču nekom ko je igrom rečima izvajao najlepše priče o uzvišenom osećanju ljubavi, na rubu suza sam zavapila.

Prostrelila me obrvom savijenom u znak pitanja.

– Kako, kako, kako, od kako se dalje nisi pomakla, a do juče si mi pričala kako nikad nisi volela nikoga kao tog čoveka, i da si uz njega sve tajne svog srca, duše, i tela otkrila.

– U čemu je tajna voljenja?
– U osećaju.
– A sada šta osećaš?
– Bat koraka njegovog disanja mojim plućima disanje olakšava. Drži me za ruku srca, zna da mu pripada, a njegova ruka je vena koja moje srce napaja.
Njegove zenice su sunce na nebu svih mojih pogleda.
I ne trebaš mi ti da bi mu tvojim filozofiranjem rekla da je jedini zbog koga oltar ljubav postoji u hramu mog srca, da će jedini tu i ostati dok ono kuca, i da ću sve učiniti da budem dostojna ljubavi koju mi nesebično poklanja.

Zagrlio ju je nemo sa zahvalnošću u očima a ja sam s blagim osmehom u tom zagrljaju uživala, svesna da planeta izobilja na mojim grudima počiva, na njegovo ime se odaziva, i tu je da me brani i slavi i kad nas život razdvaja.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.