Kada su me pitali ko sam i odakle dolazim
s osmehom pokojnika i glasom anđela
setila sam se knjige kojoj je vetar pocepao stranice
setila sam se slova koja su vrišteći upadala u moje srce
i ruke koja je krvareći mastilo, ležala odsečena, daleko od mog tela.
Setila sam se žene bez jezika
i slike u ramu pejzaža mrtvila
jednog proleća i prvog gubitka nevinosti pogleda
bezbojnog sunca i uzaludnosti progona vlastitog srca
setila sam se pesme iz kanjona Crvenog grada
i patika na vrhu peščanih dina
bez tragova mojih koraka.
Setila sam se života pre sna u koji sam potonula
očiju crnih kupina sa kojima sam u ogledalu ljubav vodila
krila od belog paperja koja sam za mir duše založila
i karte za raj koju sam hodajući paklom
zajedno sa sobom izgubila.
Lj. V.
