GDE GOD DA JE, NEK’ ZNA

Ležim i gledam u napuklinu u plafonu koja se širi i otvara nove dimenzije pogledu unutrašnjeg oka.

Danima pokušavam da pobedim uzročnika ove prolazne bolesti, ostavljajući po strani onu drugu, daleko ozbiljniju, u nadi da nestaće ono čemu ne pridajemo važnost.

Znam, trebala bih se ozbiljnije pozabaviti sobom, ali vreme je novac, a ja tek potrošna roba kojoj se kraj unapred zna, smejem se sebi skrivajući bolnu grimasu nemoći.

Ovako prikovana za krevet ne mogu pobeći od sebe, ne mogu kroz rad potisnuti bol i olakšati sebi dan, mrzovoljno gunđam sebi u bradu tražeći način da pobegnem od sebe.

Nedostaje mi, prva misao sa mene, pada na njega.

Nedostaje mi ta divna budala kao vazduh plućima, kao krv venama!

Nedostaje toliko da mi teže pada nedostajanje nego ovaj kašalj koji kao atomska bomba razara vezivna tkiva u mojim trbušnim mišićima.

On je jedina bolest koju ne želim da prebolim, jedini lek koji bi mogao da me oporavi ali ga nema u ponudi, zato mi oporavak i nije važan više.

Teške su platonske ljubavi, nema tog fizičkog dodira koji dodir duša može da zameni, ali nema ni tih reči koje bi kao toplina zagrljaja mogle pričati o ljubavi i sreći.

Ne, ja nikad nisam ovako volela, nikad me ničije duhovno, ni fizičko odsustvo, nije do kostiju bolelo.

Nikada on neće biti ponosan na moje poglede pune ljubavi, na toplu dobrodošlicu nasmejanih usana i ruke koje jedva čekaju da zagrle čitav svet kroz jednog bića postojanje.

Nikada ja neću moći da mu dokažem da su se sve moje misli venčale za njega, da još dišem i živim samo od sećanja, da se budim i uspavljujem sa sLikom ljubavi koju sam samo s njim upoznala.

Kašalj me usporava, misli oštar bol prekida, suza u uglu oka teže nego obično sazreva, dok ruka podrhtava…

Gde li je sada, da li se zima i u njegove dlanove uvukla, kome se raduje, pije li lekove, sluša li istu radio stanicu, pusti li suzu na našu pesmu, da li mu bol il seta venama šeta, zna li da postojim dok sve, osim njega, (od)umire u meni?

Gde god da je, nek’ zna, dok je ove iskre života, živeće naša ljubav i on, u meni….

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.