ŽURIM…

Žurim da te nađem a ne znam da li ćeš me prepoznati u mnoštvu našminkanih lica i doteranih tela, i da li ćeš znati da ispod ovog oklopa od kože spava duša koja nije našla mir u dubini svog tela.

Kada je tvorac delio male i velike radosti, iz vodenjaka moje majke nisu se čule molitve od buke, mene su đavoli vukli za ruke da požurim, da ne zakasnim jer naveliko je počeo dan, pa ne dosanjah san…

Zato sad žurim da te pre-sretnem, lepe se za me godine kao poštanske markice, putujem, odlazim i dolazim, od nedostajanja tebe, tobom da se izlečim.

A nikad iz sebe nisam otišla.

Lažem!

Presadila sam korenje u suvu zemlju druge saksije, neplodnost za život da opravdam.

I masku nikad nisam obukla!

U traženju tebe se spotičem o svoje s-lepe poglede i lomim ruke od muke da bih u tebi nikla pre nego mi vrane pozoblju dane i novo jutro zakopa rane.

Hoćeš li znati da sam to ja kad se sretnemo ili ćeš se ogrebati na nespretan dodir mojih pogleda, i pobeći od traženja sreće u mojim borama?

Hoćeš li ugrejati moja promrzla stopala između svojih butina i podeliti sa mnom zadnje parče suze sa nasušnog srca?

Hoćeš li umeti razumeti da me nisu mogli ubiti, samoća, tuga i bol, i da pred tobom stoji neko sasvim običan, a tako tvoj.

Hoćeš li znati da se koštana srž presađuje poljupcem, i da me od tvojih usana deliše samo nevolje, da se sa dna ustaje kad se nade izgube, kad se dve ptice, slomljenim krilima zagrle?

Žurim da te nađem, ti raširi svoje poglede, ne gledaj u lepo ukrašene izloge, iskreni igraju sporedne uloge.

Šta bi bilo da se ne nađemo, pomisli, da nas neka veća nesreća zadesi?

Da putevi odjezde na talasima mora u neko drugo sazvežđe, dan i noć mesta zamene, mostovi potonu k’o brodovi, i niknu neki novi, nepristupačni gradovi, a ti i ja, svako na svojoj obali, sa sveskom punom tužnih pesama, i adresom nemanja u grudima…

Lakše je kad se izgubi imano, žališ za onim šta si izgubio ali ostanu sećanja, i puni dlanovi načina da preboliš, al’ kako odustati od traženja, ne saznavši da li negde postoji neko samo tvoj, čije lice i naličje, imaju tvoje duše kroj.?!

Ja ne odustajem, ja žurim da te, u ovom životu, (što) pre-sretnem!

Lj. V.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.