NIJE MI NIŠTA

Bez početka i kraja, umotana u klupko misli slušam tišinu kako vrišti.

Lebdim u međuprostoru između ničega i nikoga, svesna da tišina godi više od bilo čijeg prisustva.

Telo je obožavatelj požude, ali kada ga nahraniš, zaboravlja kako se gladno podavalo za strasne dodire, u nameri da namiri svoje potrebe.

Duša je ta koja ništa ne zaboravlja, često se vraća na mesto počinjenog zločina i opominje da se u greh ne ogrezne.

Danas me od tela odvojila, daleko od tuđih dodira pomućivanja razuma, hladna i prekorna, da bih pogled u sebe zarila.

Shvatila sam da su zamršene misli, duboki krateri mojih nemih negiranja i neodobravanja postupaka onih koje sam volela, a zbog kojih sam bol sebi nanosila.

Shvatila sam da sam sebe u lavirintu tuđih potreba izgubila, zaboravljajući da i ja sam potrebe imala, samo nikada nisu došle na red jer se nisam za njih borila.

Nije samoća teža od bremena nerazumevanja da bih se sada, bez borbe predala, i po tuđim notama ostatak života otplesala.

Nije mi ništa, još jedno klupko sam odmotala, svesna da mi niko ne treba i da moja sreća leži samo u mojim rukama.

Nije mi ništa, nemoć sam pobedila, snagu u dubini sebe pronašla, da bih se lanca poraza oslobodila, za sebe borila.

Ovu bitku sam dobila, učeći na vlastitim greškama, i više nema povratka u lavirint ludila tuđih potreba.

Ljiljana Vojnović

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.