POSLEDNJI PUT

 

Poslednji put
skidam svoj mali
crni haljetak tuge
i stajem naga
prostirući dušu kao tepih
pred lupu vaših očiju,
ponosna
što ovaj otrov što mi teče venama
bio je i ostao moja istina.

Odluka je konačna,
skidam krunu bola sa ovog prestola,
zatvaram cirkus iskrenosti,
puštam neuhranjene životinje bezdušnosti
zadnji put da oglođu mi kosti.

Osudiću misli na vešanja
pre nego reč dotakne papir prstima,
dušu vezaću uzdama
i biću jedini,
nemi promatrač svog usuda,
krv ne prodajem vampirima.

Ovaj post rečima
jedina je ispravna odluka
ne mogu glumiti ono čega nema
priznajem nisam pesnik
i ne želim se tako zvati
u svetu u kom se važe
i ko koliko pati.

Poslednji put
srce mi golim rukama davite
analizom vaše bezgrešnosti
grehovima mojim dušu vadite
iza paravana dvoličnosti
ruke perem od vaših laži
i ubijam onaj mali glas
što mi neprestano govori:
kaži im istinu, kaži!

Ljiljana Vojnović

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.