RECENZIJA JEDNE LJUBAVI

Osećala je kako joj se žare obrazi, a oči kao u groznici gore dok je gutala slova sa ekrana svog malog telefona.

Te reči su opile njenu svest od kada se prvi put sa njima srela i nije mogla odoleti a da svaki dan ne pogleda ima li neki novi tekst, od tog njoj sasvim nepoznatog pisca.

– Nepoznatog pisca – ljutito se brecnulo njeno srce!

– Dobro, nije mi nepoznat, znam da sam ti rekla da mi je taj čovek bliži od svih pisaca i ljudi koje sam imala priliku čitati, ili upoznati.
To i jeste razlog zbog koga se od njegovih tekstova ne mogu odvojiti.
Nervozno je grickala usnu, prigušujući vlastitog srca otkucaje.

Znala je da je u njegovim tekstovima pronašla sebe, da je kroz njegove reči mogla, kao konac kroz iglu, provući svoje srce i putovati predelima još neotkrivenog sveta ljubavi o kom je ceo život sanjala.

Ta spoznaja se širila kao epidemija njenim mislima i hvatala je sebe kako svaki slobodan trenutak provodi razmišljajući o čoveku sa druge strane ekrana.

Na početku se pitala da li su njegovi tekstovi samo plod, od boga dane mu mašte, ili su bili proizvod iskrene čežnje, ali vremenom je shvatila da je imao dar da svoja osećanja opiše onako kako je umeo sa njima da diše.

Njegove reči pune ljubavi i čežnje nailazile su na eho njenih najtananijih želja i snova i mogla je da ih opipa kao što je pipala vlastito srce da ga umiri dok je čitajući njega, sebe gledala očima njegove ljubavi.

Često je želela ostaviti trag svojih razmišljanja ispod njegovih tekstova, a onda bi se kao uplašena srna povukla osećajući da bi mu previše sebe otkrila jer nije bila dorasla njegovom načinu igranja rečima.

………………………………………………..

– „Kako da ti kažem ono što ni sanjao nisam da mogu da osetim, a kamoli da ću imati kome? Kako se piše misao i uzdah na i o tebi? Kako kad…“

………………………………………………..

– S nevericom je čitala deo teksta od kog joj je ponestajalo daha.
Kako je taj čovek umeo njene misli da pretoči u reči, i to baš sada dok je grčevito stiskala telefon plašeći se da je vlastito srce ne izda.
Kako da mu kaže ono što ni sanjala nije da može da oseti!?

Šta bi rekao kada bi znao kakvu lavinu osećanja pokreću njegove reči u njenom malom telu?
Šta bi rekao, kada bi znao, s koliko se gladi svaki dan vraćala na mesto njegovih tekstova, dušu od bede života da odvoji, i lepotom njegovih reči nahrani.

………………………………………………..

– „Možeš li se setiti kako ti je dan započeo sumornim jutrom kao i mnogi pre njega. Da ti se nije ustajalo jer svaki pokret strašno umara i kako ti panika uSkraćuje dah kojim ne možeš okrepiti umor? Kako ti je preko glave samoće među svima i u svemu što te okružuje, i da više ne možeš živeti bez onog što ti nedostaje. A onda sam ti se javio u oblaku čežnje i upitao možeš li zamisliti to što bi te učinilo srećnom. I počeo da te propitujem, po obrnutom redosledu, od kraja prema ovamo, do ove tačke jutra koja ti je zasela u grlu.“

………………………………………………..

– Da, ona se mogla setiti, ona nije mogla zaboraviti, ni više zamisliti dan koji ne bi bio obojen njime, on je bio njena čežnja, i činio je srećnom, samo to nije mogao znati.

Jedna suza se lagano otkotrljala niz obraz prateći linije njenog umornog lica.
Zaista joj je bilo dosta samoće među svima, i nedostajao joj je neko baš kao on, ovom sumornom jutru da da malo topline sunca.

A on je negde na drugoj strani planete sam nosio teret življenja na svojim rukama ne znajući da mu negde daleko jedno srce pripada i da plete san čežnje oko njegovog postojanja.

On je negde tamo, u toplini svoje male sobe, nosio deo njene zime u svojim kostima dok zima oko nje nije mogla da zaledi njeno srce puno ljubavi za čoveka koji se zvao njenim, po snovima.

I ta ljubav i čežnja traju već godinama.
Jedino u šta je sigurna je to da nema mekše postelje od njegovog srca, da sva njena čežnja neumorno traži put do njegovih dlanova i da svako novo jutro svane da bi ga voljela, onako kako on piše a ona sanja, uprkos životu koji ih razdvaja jer neke ljubavi ni smrt ne ubija…

P. S. Oprosti što poželeh da nas sačuvam od zaborava, pišući o nama.

Zauvek tvoja, ljubavi moja….

Advertisements

2 mišljenja na „RECENZIJA JEDNE LJUBAVI

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.