UNDERGROUND WOMAN

Stidi se ovo jutro mojih golih bedara
prošla noć se k’o stara čipka razvukla
Sunca sam gladna ostala
iz zime niču zimska proleća
iz pola u puno ništa se presipam.

Tvoje duge su neuhvatljive
zavučeš se ispod haljine
svlačiš moje kože slojeve
i naga duša jeca
i plaču nerođena deca!

Ne pitaš već uzimaš
srećno ti bilo
i pre tebe su vejali snegovi
i posle tebe će
ne pita ni proleće
zima ne okopnjava
moji osmesi su severni polovi
do juga put je dug
važno je da svanjiva.

Ovo srce od gline nema ime
zovu ga po potrebi
lome po navici
i sve tako u krug
jer život je dug
dug na plećima
dug pod rebrima
i grmi i seva
al’ ponekad lepo peva
tek da prevari!

A ja sam žena
u crno zavijena
i ne plaši me bol
ni smrti ruka!

Tamo gde vode moji koraci
lome se tvoji pogledi
žive usne mrtvo ćute!

I ljubav je žena
iz njenih u njene padaš skute
al’ ne shvataš
gine se samo u dvoje
boleće i tebe zimsko proleće
i njeni pogledi razbijeni.

Ljubav nije balon od sapunice
ljubav je iskra žene
koja te pokreće!

Lj. V.