NIKAD TVOJA, NIKAD NIČIJA

Gledam kako curim iz sebe, kroz tebe, kao vreme koje se ne zaustavlja delima, ni rečima, kao breme koje ni nada ne skida, sasvim drugačija, nikad tvoja, nikad ničija da bih znala zbog čega sam samo tebe sanjala noćima.

Držao si mi dah između traženja i gubljenja pogleda, nikad dovoljno čvrsto da bih se za njega borila, ni dovoljno slabo da bih od njega odustala, tek dovoljno da bih osetila koliko sam ti značila.

A značila sam ti kao bol na levom plućnom krilu koji ne prolazi, kao nikad završen san koji još stoji u toj staroj mrlji suze na jastuku, kao opušak zadnje cigarete koji čuvaš da te podseti na razlog zbog koga ne prestaješ kašljati.

A ti si meni značio život koji sam odživela strahujući da će ptice umreti u tvojim očima jer nemam krila da ih na sretnije mesto povedem, ta ja od svih drugačija, sa ožiljkom vriska u očima, nikad tvoja, nikad ničija!

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.