Sećaš li se kako smo slučajno upali jedno drugom u misao i ukrstili mirise duvana i tinte, u zagrljaju prstiju i hartije, pokraj reke čije su kapi od slova postajale reči koje smo lovili za priču iz snova.
Sećaš li se šetnji u dvoje dok smo svako na svojoj strani sveta držali vazduh za ruku osećajući strujanje toplote onog drugog, u žuboru krvotoka.
Sećaš li se kako si umeo osmehom oterati sive oblake tuga sa obzorja mojih pogleda, posaditi sunce u kalupe mojih zenica i gledati ushićeno kako rasteš u tim suncokretima.
Sećaš li se kako sam morala ukrotiti munju, ovlaš kada me tvoja usna dotakla da bih sakrila crvenilo neba na čiji kamen žudnje sam se spotakla.
Sećaš li se da sam volela nasloniti glavu na tvoja leđa dok spavaš jer samo tako sam te mogla voleti, bez straha da ću ljubav i u tvom srcu videti, a onda se probuditi…
Lj. V.
Ovo je prelepa poema. Zaista divno opisana ljubav. Bravo!
Sviđa mi seLiked by 1 person
Najbliže što sam mogla realno opisati doživljaj ljubavi…
Hvala ti mnogo, Mladene!
Sviđa mi seLiked by 1 person
Kao divan odgovor na „Možeš li se setiti“ 💜
Sviđa mi seLiked by 1 person
MOŽEŠ LI SE SETITI
Možeš li se setiti kako ti je dan započeo sumornim jutrom kao i mnogi pre njrga. Da ti se nije ustajalo jer svaki pokret strašno umara i kako ti panika uSkraćuje dah kojim ne možeš okrepiti umor? Kako ti je preko glave samoće među svima i u svemu što te okružuje, i da više ne možeš živeti bez onog što ti nedostaje. A onda sam ti se javio u oblaku čežnje i upitao možeš li zamisliti to što bi te učinilo srećnom. I počeo da te propitujem, po obrnutom redosledu, od kraja prema ovamo, do ove tačke jutra koja ti je zasela u grlu.
Možeš li da zamisliš kako na kraju vodimo ljubav? Nespretno kao prvi put u životu i lepo kao nikad pre. Kako ispuštamo dušu držeći se za tela. Kako nam je malo ruku i usana za sve što bismo njima hteli dodirnuti i kako nam je malo nervnih završetaka da bismo osetili sve što bismo mogli, a i ono što možemo jedva preživljavamo.
Možeš li da zamisliš ono što je prethodilo, veče(ru) sa mnom? Bez Žolnai porcelana o koji se češe RostFraj sjaj. Bez sveća u čiracima, prigušenog svetla i muzike..? Bez veštačkih pomagala koja sama sebi postaju cilj i skreću pažnju sa suštine. A ona je u našim pogledima koji su se sastali i maze se u pari iznad obične činije sa supom, plešu tango isParenja u ritmu tišine te lebdeće saune. U ritmu nežnosti neogoljene rečima, u svetom muku ne(če)rečene ljubavi.
Možeš li zamisliti da smo pre toga šetali pored reke i gledali kako se zvezde mreste po njenoj površini dok nam vetar hrani nozdrve mirisom riblje čorbe (negde sa Gardoša) koju baka Penelopa sprema svom kapetanu Odiseju koji je najzad pristao na kopno, nasukao se na splav i penziju. Mesečina je razbacivala, po stazi kojom smo lebdeli, ogledalca liciderskih srdašaca po svemu što može da zasvetli. U pesmama ptica prepoznavali smo motive hitova sa radija, u njihovim svetlećim okicama videli smo žmarce koje smo osećali u grudima. Sve u svemu: veče je bilo isto kao uvek, samo je nama bilo kao nikad.
Možeš li da zamisliš kako su nam se pogledi sreli kad smo se kucnuli čelima (tet-a-tet) u istovremenom pokušaju da zgrabimo papir koji je vetar odnekud, svojom sluškinjom promajom, kidnapovao iz neke knjige na balkonu, naneo na stazu, između naših mimohoda, i na kome je pisalo:
I kako smo oboje uglas rekli: “Izvini, ali ovo je moje”, a onda prvim pogledom, još suznim od nazdravljanja čelima našem susretu, shvatili da smo naši i da smo se upravo našli. Zgužvali smo i bacili koncepte prošlosti iz svojih tajnih džepova, te krenuli u šetnju prema reci držeći se jedno drugog za pesmu.
Šta je prethodilo tome stoji u onim bačenim konceptima i nije važno. Možeš li ovo da zamisliš kao da je bilo i da još uVek traje?
Ako možeš, sačuvaj to kao najdražu uspomenu, život bi je, da se zaista zbila, uživo sigurno nečim pokvario, ljubavi moja.
Sviđa mi seLiked by 1 person
Da, mogu se setiti, obožavam je i iskoristih neke delove za „Recenzija jedne ljubavi“
A ti si mi oduvek bio inspiracija, 👁 moga 💜
Sviđa mi seLiked by 1 person
‘Recenzijom’ si me i podsetila na nju, 💜 moje
Sviđa mi seLiked by 1 person
Izvini, u brzini nisam stavila tvoje ime kao autora priče. ☹️
Sviđa mi seLiked by 1 person
Taj detalj je najmanje važan 🙂
Sviđa mi seLiked by 1 person
Treba da se zna ko je autor tako divnog teksta, ponosu moj 😊
Sviđa mi seLiked by 2 people