To što vidiš nije ljepota bogom dana
ovi osmesi nikli su iz grotla rana
u mojim očima gnezde se ranjene ptice
suzama njihovim hranim gladno srce.
To što vidiš slika je onog čega nema
varljiva je lepota pustinje kada drema
lepa je i duga u pratnji sunca posle kiše
ali kratko traje i nema je više.
To što vidiš procvetala je krošnja tuge
svaki cvet je suza priče teške i duge
čiju šifru površnost pogleda otkriti neće
priče o krošnji koja pleni mirisom sreće.
To što vidiš samo je lepo uramljena slika
prkosom obojen život nevidljivog krika
i tvoje ljubavi sjaj u ogledalu mojih zenica
što s vremena na vreme zaiskri poput varnica.
