NIKAD TI NISAM REKLA

Uncategorized 1 Minute

Nikad ti nisam rekla
kako sam ljuštila bol noktima
kad bi suza nedostajanja potekla
razarajući sliku idile u mislima.

Kako sam čvrsto držala na uzdi srce
dok sam krikom zvala ti ime
očajno želeći da ogreje sunce
ovu nadu hladniju od Sibirske zime.

Kako je na dodir jecala prazna postelja
tama se rugala neostvarenim snovima
na zgarištu duše tinjala ista želja
održavajući staklasti sjaj ljubavi u očima.

Nikada ti nisam rekla da u jedan uzdah stane više od hiljadu reči
da bi jedan pogled tugu godina mogao da izleči
jedan osmeh nesreću da skrati
a toplota dodira iz smrti da me vrati.

Nikada ti nisam rekla jer reči bi ti donele samo tugu
tad i ti bi znao da kao slepci uzalud gledamo u dugu
ne videći da njene prelepe boje dugo ne traju
da život nas vara iluzijom o srećnom kraju.

Objavio/la: ljiljkinsvetljubavi

Poezija i proza, prozori moje duše. Reči postoje, od nas samih, da nas izbave. Često zanemim slušajući, progovorim čitajući, a pišem osećajući. Ne treba da se sretnemo da bi se upoznali, upoznaćete me čitajući. Pesme govore o meni, ja o njima, u lavirintu smo obostranog ludila. ljiljanav1971@gmail.com

Objavljeno

2 mišljenja na „NIKAD TI NISAM REKLA“

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

Gravatar
WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. ( Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. ( Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. ( Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. ( Odjavite se /  Promeni )

Odustani

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.