REKLA SI

Rekla si da lažem kada kažem
da naša kuća ima krov
kako snovi javu ne bi ugledali
da od mog ćutanja te uvek zaboli glava
jer misli se razlete po sobi i razbiju ti srce
moja nesanica da ti je kao prst u oko
koji ne smeš da izvadiš da ne iskrvariš nadu
da me ne voliš u rana svitanja
zbog svežeg mirisa smrti sa mojih usana.

Rekla si da nikad neću saznati
ko mi je ukrao pesmu koju još nisam napisala
da se moja olovka na greh navukla
s bivšim oštračem noža ljuboubice
da kiša često u mojoj glavi pada
kako bi saprala tragove krivice
i da jedino ti znaš zašto noću
na svaki prst navlačim drugo lice.

Rekla si da lažem kada kažem
da su reči pioni sudbine
da zvezde niču ispod mog kreveta
a da je mesec tvoja omiljena tegla kiselih krastavaca
da mrzim Bodliera jer me baš na tebe podseća
i da je na mom grobu izgorela tvoje molitve sveća.

Rekla si sve što sam prećutala
da ne bi laž na laž dodala i tako se odala
da si se zarad ljubavi čemera napila
za sto narednih godina i mene đavolu prodala
a ni jednom nisi spomenula
da si me se za života odrekla
i da nije laž iz mene
već iz tebe kroz mene
kao vrela krv device potekla…

Lj. V.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.