OPUŠTENO

Sunce je izašlo na Istoku,
Zemlja se samo tri puta zakašljala
oko svoje osi dok se okretala.

Krug ima tri ćoška
sa kojih se odlazi u život,
ja sam odskočna daska
za tvoj let.

Prošla noć je mirisala
na godine budućnosti,
zimu u ljudskim srcima,
bezosećajnost u očima.

A slavio se život
život koji nismo upoznali
život u koji nismo verovali.

Zagrizi osmeh kao jabuku otrovnu,
prespavaj još jednu nevolju
i pusti ptice grabljivice
da oglođu do kosti
misli slobode lutalice.

Opušteno,
nama ne treba ljubav da bi voleli
ono što nismo stvorili,
nismo mi gladni
da bi se borili.

Doći će drugi da poljupcem smrti
zapečate našu sudbinu
da slave našu istinu
kad nas ne bude,
mi smo tu da čekamo,
rečima da vadimo korenje
i gazimo sopstvenih duša grobove.

Opušteno,
ovo vreme odavno nije naše breme,
na zastavi ljubavi izbledele su boje,
sa radija odzvanja: „Sa mojih usana…“
a laž je sve što sam pijana sanjala…
Možda…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.