ONA JA!

Ona bi da vuče konce
dok nevino preskače lastiš
i nateže praćku u moje ptice.
Uredno svaki dan
obuva moje visoke potpetice
i staje mi na srce.
Ruga se
mojim ozbiljnim maskama
dok spavam
pretura mi po očima
i u crne zenice kapne
ružičaste boje svoga ludila.
Uloguje se u moje misli
i ispretura sve tajne pretince
a onda se dugo smeje
mojoj nemoći u lice.
Ponekad danima
ne izlazi iz stihova
i pravi se da je umrla
čeka čas moje slabosti
sa lanca prstiju
kao besna kučka
da bi se otrgla
i sva moja besmislena slova
halapljivo pojela.
Ponekad mi se
probudi na usnama
i kaže da je žuljaju reči
koje nikada nisam izgovorila.
Ponekad se razboli
i dugo ćuteći boluje.

Tada sve utihne!

Moje srce ne gaze
visoke potpetice
niko mi se ne smeje u lice
crnilo mojih očiju
vrata ambisu otvara
ptice kljucaju reči
koje ne izgovorim
stihovi su puni ničega
tajni pretinci uredno složeni
smehu odrezani jezici
ja stojim savršena izgleda
ispred ogledala
kao slika mrtvaca uramljena
a u meni živa pustinja
pustinja
njenog nedostajanja prepuna.

Ljiljana Vojnović

Advertisements

2 mišljenja na „ONA JA!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.