KAKVA ŽENA

Prolaze sati olovnim koracima
povorke tuge nemim jecajima
noć i dan ne menjaju presto
ni lice ni naličje istini mesto.

Vapaji se prže u rukama njenim
ništa ne osta od onog što želi
kome to molitvu uzalud šalje
otkud joj volja da bori se i traje.

Kakve je boje ta suza njena
od čega sazdana ta je žena
kad ima moć krik da proguta
i rane sakrije ispod kaputa.

O kako gordo zabacuje glavu
i hladnim pokretima češlja kosu plavu
kao da sutra tuga osvanuti neće
ni pogledi njeni ostati bez sreće.

Kamenog li je srca kad oblači prkosno
crvenu haljinu kao krv ponosno
i hladan osmeh nedodirljivosti
da niko ne vidi da je u žalosti.

Otkud joj snaga dušu bolom da hrani
posipa solju svež ožiljak na rani
pa koraka laka po mukama gazi
svesna da sebe ne može da porazi.

Ljiljana Vojnović

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.