Ja nisam pesnik
ljubav da ti opevam
kroz par stihova
i ne znam
da ti opišem čežnju
koja se otima
u obliku uzdaha
ni drhtanje utrobe
na pojavu tvog lika
ni slast
buđenja želje
iz usnulog krika.
Pogledu tvome
ne umem
nove horizonte
da otvorim
ni naša srca
na jednu venu
ljubavi spojim,
ne znam
ni kojim tokom
snovi sreće teku
ni kako da ti kažem
da istim žarom uploviš
u zagrljaja mojih reku.
Ja ne umem
pesmom reći:
„života moga
jedina si
srećna tema“
i ne znam kako
da ti pokažem
da sam tvoja
i kada me
kraj tebe nema,
muziku moje duše
teško budni čuju,
a htela bih ti
o ljubavi sve reći
ali ne znam
kako stihovi se kuju.
Ljiljana Vojnović
