Kroz dijalog
monolog vodim
svestranost oduvek
jača mi strana
nastavljam igru
al’ ulog smanjujem
čemu osmeh
poraziti tugom
kad na potezu
druga je strana.
Važno je učestvovati
rekoše mnogi
nasmejah se
želeći „Dobro jutro“
„Baba Rogi“
strah ne pokazujem
al’ kosti lomi
idi napred
tišina zbori.
Izgubih mnogo
krivo je vreme
prošlost ne sudim
ni sudbine breme
čekam samo
trenutak sreće
kroz rešetke
životne tamnice
da zamiriše
slobode cveće.
Ne vraćam se tamo
gde stao je sat
tamo ljubav je umrla
prestao želja rat
tamo vojsku misli
oglodali su
očnjaci goli,
ponosno, idem napred
iako ponekad zna
kao i odsečena ruka
da zaboli.
Lj. V.
