SANJALA SAM

Sanjala sam da pada crni sneg
Jutrom su vonjala sećanja
Metrima tuđeg izmeta
Koračala sam naga i bela.
Iz žarišta mog pogleda
Sloboda je planula
Vrata pakla su se zatvorila.
Bez glasa sam pevala
Istok je jecao
Zapad goreo
On me nije voleo.
Pa šta, ljubav nije umrla
Ljubav je i dalje disala
O nekom se pesma pisala.
On ljubav nije razumeo
Nikad se oklopa kože nije oslobodio
Da bi virnuo duboko
Tamo gde ne seže oko.
Ne dokazuje se ljubav dodirom
Ne menja se duša vezivanjem
Sex je trenutak predaje
Posle njega sve se menja
Koliko je dobar ostaje tabu-tema.
Niko nikog ničim nije zaslužio
Daješ se koliko želiš
Uzimaš koliko ti se daje
Između toga sve trpaš u sebe
Trudiš se da duže traje.
Za opstanak, kome i čemu?
Uplašen samoće, potiskuješ bol
Nesvestan da si oduvek samo svoj
Sve ostalo je produžetak trajanja
Moliš se Bogu
Đavoli ti dane krste.
Ljubav ne umire
Vreme je ne menja
Menjamo se mi
Nesposobni da vidimo gde grešimo
Nerazumni u traženjima
Šturi u davanjima.
Nisam se ljubavi odrekla
Još nosim je u kostima
Volim kada me podseti bolom
Da od samoće ima puno gore
Pa sanjam kako pada crni sneg
Tek da zavonjaju sećanja.
U žarištu mog pogleda
Umesto suze
Sloboda se razbuktava
Dok hodam naga i bela
Metrima tuđeg izmeta!

Ljiljana Vojnović

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.