PROPALA PRIČA

Prekrstiću mozak i sesti na most ispod koga teče srce, rekla je kamenu u cvatu.
Nemoj pokušavati osmehom da mi peglaš bore i zaplićeš se sladunjavošću u misli!
Znam šta si naumila!
Spremaš se da napišeš priču od sredine jednog kraja čiji početak će ostati zavezan za pertle snova. Oduvek si bila naopaka!
Nisam naopaka! Naopaka je samo priča u kojoj sam se obrela! A mogla sam baš lepo da se utopim u dva dana odmora i okačim tugu na rep talasima mrtvog mora umesto što sam krenula u planinarenje i zalutala u čeljustima njegovih očiju!
Kakav dan, k’o iz utrobe isparana stranica, zagolicala si me u međunožje srca, nadmeno je cvetao kamen!
Ti si kamen i ne znaš šta govoriš!
A on je vatra koja će te plamenim jezicima progutati dok ti maštaš o sreći!
Spustila je pogled na svoje ruke i osetila teško breme muke.
U pravu si, kameni! Nikada neću napisati dovoljno dobru priču da ga očaram!

Ljiljana Vojnović