ON…

On je znao izvaditi
zenice iz mojih očiju
i šarenim poljskim cvećem ih obojiti
i sa klikerima mojih snova se
u rukama buditi.

Znao je u kom zecu
grm je sakrio
moju omiljenu igračku
i koja lisica je
tragove toga zeca pratila
kako bi moja igračka
bez utočišta ostala.

Imao je sva moja nemanja
u mađioničarskom šeširu
pogleda raspevane tišine
svojih olistalih krošanja
po čijim notama je
moja nada plesala.

Znao je da sam iz Jordana
izronila suva do kože
sa mokrim krstom
na levoj strani grudi
nemuštih pogleda pripadanja
sama da se lečim.

Znao je da se koracima
zemlja ne pomiče,
ljubav ne može
ubrati golim rukama
plač duše samo izabrani
mogu da čuju.

Znao je jer je nosio u očima
sunce svih mojih belih svitanja
a lovio golim rukama
vetrove mojih crnih nemira.

On, kome je grlo zapelo u reči
glasovi kad su nam se
u zagrljaju prvi put dotakli
on, na čijeg postojanja znakove
svi moji strahovi su se
bez obzira na glavu spotakli.

Ljiljana Vojnović

3 mišljenja na „ON…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.