Jednom ću isprevrtati
sve tvoje pretince
i ispisati desetine pesama
bez starih navika
gorke kafe i duvana u očima.
I neću više skidati noćima
naslage poljubaca tuđih usana
kožu kao novine
što zgužvaše u prolazu
Već ću upaliti zoru
iz ćoška tvog srca
da istekne vreme
u tamu ogrezlo bez mene.
Jednom ću ceo dan
pričati rukama
o bestežinskom stanju misli
rečitoj ekstazi čula
zagrljaju dva daha
o osmesima
koji rađaju sunce
i zatvoriti se
u kožne korice ljubavi!
U potpisu: Tvoje Srce!
Ljiljana Vojnović
