Za sve smrti koje će nas odneti bez najave…
Fuck you!!!

Poštapam se na srce

Kažu biće bolje
A meni zimobolja
kroz kosti maršira
Pesma me danima doziva
Ruke lomim i sakrivam.
Šta reći što već nije rečeno
I šta prećutati
a da na smrt nije osuđeno?
Oba dela dana pojede tama
Kao jabuke crvene grizem sećanje.
Tražim se na liticama Rta nade
Nema me na spisku rođenih
ni na umrlici novog dana
A po spisku bih sve životu
I sudbini da umem…
Ne glumim više da razumem
Ne boli me ni što ne umem
Sad senku svoju pratim
Retko srcu u goste svratim
Držim ga podalje od sebe
Tek toliko blizu da zna
Da mogu protiv sebe
A dovoljno daleko da ne zna
U tamnici misli da trunem
Jer ne umem
Da zaustavim vreme vriskom
A znam, otići ću tiho
I neće znati
sjaj mog oka kad zgasne
U moj osmeh
kad se usele modre boje
A voleo je oboje…
I ne znam šta je gore
To što ne umem da razumem
Ili umem al’ ne razumem
Odlaske bez oproštaja
Suze bez zagrljaja
Sebe bez ljubavi
Ljubav bez njega…

Ljiljana Vojnović

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.