Moje ruke su ostale na prvom dugmetu tvoje košulje.
Moje ruke su branile tvoj vrat dok su vetrovi nemira vodili rat.
Na treptaj tvoga oka moje se otvaralo i teralo oblake nada da ne pokisne.
Moje oko te pratilo, moje oko nije spavalo, moje oko te čuvalo.
Moje uvo se u tvoje grlo sakrilo, vraćalo je tvoje uzdahe, reanimiralo disanje.
Moje uvo se u tvoj bol pretvorilo i dugo tvoju tugu češljalo.
Na moje usne tvoje misli su padale kao geleri, moje usne su bile živi krateri.
Moje usne rane nisu brojale, moje usne su prkosno pevale tišine zidove da poruše, sunce ljubavi vrate.
Moje srce je kucalo, moje srce je nadu za ruku držalo i tišine se nije plašilo.
Moje srce je neumorno trčalo u zagrljaj tvome koje ga nije videlo.
Moje srce je neumorno o ljubavi pisalo…
Ljiljana Vojnović
Ovo je stvarno lepo. Baš mi se dopala ova storija. Bravo!
Sviđa mi seLiked by 1 person
Hvala, Mladene.
Kao što rekoh, srce piše najbolje…
Sviđa mi seSviđa mi se