MRTVA PESMA

Juče sam razmišljala
o mojoj ljubavi za tebe,
bio je dan
kao rođen za stihove,
mogle su nastati arije
u delirijumu trenutka,
mogla sam oboleti
od euforije tišine
koja je vrištala željna ljubavi
ispod tesne kože kaputa.
Da sam te
s manje žara voljela
nikada ne bih olovku
ovako krvnički jahala
ne bih sivu boju odlaska
sa mrtvog beduina ukrala
i na sliku svoje nemoći
otrov njene tuge pljunula.
Juče sam dugo razmišljala
o mojoj ljubavi za tebe,
a još duže su mi,
oko nogu igrali,
plameni jezici kurve sudbine,
skok u zaborav završavao je
u padu sećanja u dalj,
a niko i ništa kad se nacrtaju,
liče na udarac glave
o dželatov malj.
Juče sam se za dva života,
koja nisam imala,
s nadom u srcu,
do ludila smejala
a za ovaj jedan samo moj,
bez nade sto puta umrla.
Juče sam,
neisplakanim suzama napila,
trezno sutra, pijanom juče,
mamurluk da bi oprostilo,
juče sam razmišljala
o mojoj ljubavi za tebe
a juče je na izdisaju
danas mrtvu pesmu
umesto mene,
tebi za uspomenu, napisalo!

Ljiljana Vojnović

SVE JE BAŠ KAKO TREBA BITI

image

Jutros je osmeh
izašao na Istoku
u novinama opet
stara laž o nama
tvoja kafa
ima ukus moga poljupca
moje usne
boju tvoga pogleda
između naših bokova
kao trešnjin cvet
miriše neizgužvana postelja.
Danas putujemo u svet dlanova.
Čemu obrva u obliku znaka pitanja?
Spakuj dodire
jedan od tvojih egzotičnih parfema
kremu za masažu mekšu od satena
i olovku
za slučaj da te uhvati trema.
Ja poneću
erotske cipele za plesanje
par izrazito zavodničkih očiju
belu put za tvoje pisanje
i pilule za opojno disanje.
I ne zaboravi
u zemlji dlanova žive prsti
sa njima nekrštene
ljubav krsti;
molim te
ne pitaj
gde sam razum sakrila
sve je baš kako treba biti
probudila sam se
da bih ti svet mašte otkrila.

Ljiljana Vojnović