POŠTAPAM SE NA SRCE

Kažu biće bolje
A meni zimobolja
kroz kosti maršira
Pesma me danima doziva
Ruke lomim i sakrivam.
Šta reći što već nije rečeno
I šta prećutati a da na smrt nije osuđeno?
Oba dela dana pojede tama
Kao jabuke crvene grizem sećanje.
Tražim se na liticama Rta nade
Nema me na spisku rođenih
ni na umrlici novog dana
A po spisku bih sve životu
I sudbini da umem…
Ne glumim više da razumem
Ne boli me ni što ne umem
Sad senku svoju pratim
Retko srcu u goste svratim
Držim ga podalje od sebe
Tek toliko blizu da zna
Da mogu protiv sebe
A dovoljno daleko da ne zna
U tamnici misli da trunem
Jer ne umem
Da zaustavim vreme vriskom
A znam, otići ću tiho
I neće znati sjaj mog oka kad zgasne
U moj osmeh kad se usele modre boje
A voleo je oboje…
I ne znam šta je gore
To što ne umem da razumem
Ili umem al’ ne razumem
Odlaske bez oproštaja
Suze bez zagrljaja
Sebe bez ljubavi
Ljubav bez njega…