Po postelji reči
nagost duše dok prostirem
bojom slonove kosti
snove iz očiju
na platno dana prolivam
dugo se
u jezeru tuge
žedna sreće ogledam,
tražim biser suznih očiju
koji me zagrljajem pozdravlja
smiruje talase nemira,
Reč, svetlosti dana
da se ne postidi
jer se gola, nevina,
tuđim pogledima dala…
Ljiljana Vojnović
