Kasno je i srce sa pola koplja zastavu skida.
Vadiš mi dušu bez imalo stida
drhte moje predkomore
i onaj režanj svesti
da se nismo trebali sresti.
Tih par dodira između nas
kao bolnička postelja
kriju bol, krv i hropac prolaznosti.
Budi tu kažeš mi
da dokažemo
da smo deo večnosti
a moje oči žedne sadašnjosti
gutaju požare sa tvojih dlanova.
Vidiš li kuda odlaze senke ljubavi
pitam te suzama,
zar te ne plaše mrtva deca mojih koraka
i bela reč o kojoj ćutim godinama?
Tvoje lice nosi ime moje prošlosti
i kroz tvoj muk vrište prsti
svih naših nenapisanih pesama.
Mogla bih pokupiti usnama
tugu tvojih pogleda
i napraviti od sebe muzu
koja te pohodi u samotnim noćima.
A ljubav? – pitaš me bezglasno
dok laju psi lutalice
i gase se životi sa druge strane planete.
A ljubav?
Ljubav je ime jedne oštre zime
u kojoj se jela sirova koža nade
u kojoj su gorele ledene vatre
a ljudi se grejali golim telima.
Ljubav je kometa
iz čije utrobe su se rađali anđeli
na našim rukama da bi umrli.
Budi tu
napisaću ti pesmu bez imena
biću žena misaonih ratova
sa tri budna oka
i omčom oko vrata ako zatreba.
Samo ljubav ne spominji
moje ruke nisu krvave
moje misli nisu otrovne .
Dete u meni su dojili suzama
zato ja plačem rečima.
Budi tu kada zaigram na ludilo
iz mojih usta košava kada krene
dokaži mi da ljubav postoji
na ovoj strani planete
gde padaju ekseri
ledi se nedostajanje u žilama
gde zarivaju očnjake godine
i bičuje nas lancima tuga
da bih u ljubav i večnost verovala.
LjiljkaB 