Ako i ne ukrstimo nikada
puteve razdvajanja naših pogleda
ti ne žali kraj ugaslog zgarišta moga ognjišta
spasi se ludila nepostojećih mogućnosti
oživljavanja pepela mojih sprženih letova.
Između tvoga i moga vremena
koraci tuge imaju krvav ukus nemanja
prazninom ispunjavam pune dane ničega
a šupljim noćima punim prazna sećanja.
Razbijeno ogledalo, slika je sa sto dimenzija
u jednoj samo duša se ogleda
druge su samo tragovi zuba navika
u kojima nesta sve što smo bili nekada.
Moja je prošlost starija od budućnosti
još čuvam par rukava bez džokera
zadnju kartu kada baci sudbina
da obrišem suze poslednjeg pogleda.
Ako i ne ukrstimo nikada
puteve razdvajanja naših pogleda
otići ću sa mirisom tvoje duše na mojim dlanovima,
mirisom Čoveka u čijim očima
istina i ljubav svoje lice nikad ne menja.
Ljiljana Vojnović
LjiljkaB 