***

Nemam vremena, zauvek sam zauzeta, navlačim tamne zastore na prozore srca i želim da prespavam dan, i san, i ostatke već dovoljno oglodanih kostiju života.
Ne tražim dozvolu ni razumevanje, kome i čemu da se posvetim, kasno je postalo, u susret sreći da letim.
I nije mi više čak ni žao, suze odavno ne lije duša, shvatismo prerano da život i ljudi, samo su jedna velika suša.
Zato ne pitajte zašto ćutim, mojim pogledima što vlada tama, ima tih dana, i ima tih ljudi, što postanu nema slika životnog rama.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.