Rekli su da će vreme stati tri puta
kada se u meni rodiš
kada samnom budeš ljubav vodio
i kada me iz ljubavi budeš ubio!
Od tada moj osmeh je plač umrlih
Moj lik loša kopija unutrašnjeg nemira
Poljubi ili ostavi!
Branu sreće sam zatvorila
Tami se poklonila
I čekam na oštrici spokoja!
Ti možeš sve
Tvoje usne su grobnice
Kroz moje prolaze beduini.
Umreti se ne može bez uzdaha
A u tvoj sam, život sahranila.
Jedino još reč nije umrla!
Ljubav je optička varka nepažnje
Nastaje iz aritmije srca
A oprez je moje drugo ime
Zato isto kuca
I puca
U lančanom nizu pesmotoka
Kog crvi sumnje grizu.
Seme nade nije za nas
Mi nismo nemoćni
Nas su kroz sve tamnice proveli
Da bi preživeli udarce
I pisali iz krivog ugla
prave krvave bajke
za lepe i glupe snajke.
Šta je vezano telo naspram slobode misli?
Zove se ludilo
I ima rep
kojim se igraju dobronamernici
Dok je ćutanje okolovratno lutanje
Sa akcentom na Gutanje!
Ne pokušavaj me objasniti
Mogao bi se napiti i nikad otrezniti
A ja prestati živeti za dan
U kom ću srećna umreti!
Moje reči su ledeni bičevi za goniče snova
U mojim očima nema leka za bol.
Ja sam iz tvoje ruke ispala
Da bih te na sebe sećala!
Ja sam tvoje ništa u moje sve sipala
i sada pretim da eksplodiram.
Poljubi ili ostavi!
Ova pustinja veo ne skida
Grebi do dna
Možda te tamo čeka istina!
Ljiljana Vojnović
LjiljkaB 