Mreste se predugo
Tvoja glava i moj rep
Još da su nam saksije
Pa da presadimo poglede.
Pitaš me; kako se pišu uzdasi
A bestežinska ljubav udomljuje?
Magično bi bilo srce podvrgnuti poligrafu dlanova, odgovaram!
Predugo nisam sanjala bol
A boli me bliska strana Istoka!
Moje oči imaju ukus pečenih kestena
I vrelo je vrelo dok u njemu hladim život bez tebe!
Kupi me na obližnjoj pijaci
I zasladi gorčinu pelinom.
Imaću grčeve kad krene tuga
Imao si ih i ti na dan moga rođenja.
Nazdravljam u ime koje su mi prećutali
Da nisu, sad bih ga nosila na desnici
A svet levo bi se zvao sreća!
Kako se piše ljubav koju nemaš?
Postoje li smrtovnice za živa mrtvila duše?
Čarobno bi bilo umreti u krivolovu tvojih usana, odgovaraš.
Smejem se do ludila da zaboravim
A onda žurim suzama sećanja da oživim!
Stavi tačku gde me nema!
Bez naslova me prostri s jezika
Samo progutaj slova moga imena
Neka se pate nemanja!
Ne čitaj uputstva voljenja
Od četiri, ti si šesta strana srca
Ima te i gde te ne može biti nikada
Možda nikada i nismo živeli odvojeno
Loš je samo domet pogleda.
Varljiva je prognoza oko koje se dižu buke
Pogledaj u moje-tvoje ruke!
O, slatke li muke dok me seciraš rečima
Zenice samo ne kušavaj
Iz slepila nema povratka!
Krenimo od kraja
Mrestimo se i predugo
Počeci imaju godinu proizvodnje i rok isteka
A naša ljubav je večnosti reka
Toliko ti se obećavam…
Ljiljana Vojnović
05.04.2018.
LjiljkaB 