***

Crven kao krv, kao žar, kao nar
kao pečat poljupca iz zanosa
ili rana od ugriza poskoka
vaš je pogled ostao
na rubu mog potiljka
reči kad su postale suvišne
a misli se prebrojavale
kao poslednje kovanice.

Priznajte lepo bi se slagali crni halteri
sa zalaskom sunca u vašim očima
i ona tri otkopčana dugmeta
na putu do izvora života
na kome vam nisam mogla biti pratilja.

Kao i mnogi pre vas
u plićaku mojih očiju ste se udavili
naivno ste pred požudom poklekli
i sami sebe matirali
dok su moji cinični osmesi
zvučnim koracima vaš vidokrug napuštali.

Prerano je bomba
u vašim preponama eksplodirala
pa ste prekasno shvatili
glad duše telom se ne hrani,
a ljubav je jelo koje dugo se vari.

Zamoliću vas sada, sklonite poglede
ja nemam vremena za kajanje
juče od danas kroz sito odvajam
u sutra idem bez ružnih sećanja
i bez bremena vaših poraženih pogleda!

Ljiljana Vojnović

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.