ČEZNEM

Čeznem da ti poklonim dušu i prospem bujicu još neviđene nežnosti po tvojim ranjivim grudima i da ti pričam danima one najskrivenije želje o kojima sanjam kada ostanem sama u budnim noćima.

Čeznem, ali strah mi vrišti duboko iz vena i donosi nemir mislima. Imam li snage biti otvorenija i iskrenija od svih onih sto hiljada razmenjenih poruka što kao dragocenost čuvam u očima i hranim se njima u trenucima očaja.

Plašim se da bih u pola reči poklekla uplašena snagom svojih misli od kojih neće biti povratka kada jednom izgovorene pokrenu još jaču lavu emocija u nama, a ne znam, ne znam da bih preživela sve ono izgovoreno a nikad ostvareno.

Čeznem i drhtim od pomisli na primesu beskrajne tuge i neizmerne sreće kojoj hrlim u svaki novi dan samo da bih te dotakla mislima i osetila ljubav kako struji od tebe do mene i zaplačem što se nisam celu večnost pre rodila kako bih te ovako volela i bila voljena.

Čeznem i uzdišem da bih preživela sve ono što sam propustila,
za svaku suzu u tvojim očima koju poljupcem nisam obrisala,
za svaku tugu koju ti zagrljajem nisam izlečila
i svaku bol koju ti ljubavlju nisam umanjila
a znam da bih umela i da sam, da te volim oduvek bila stvorena.

Ljiljana Vojnović

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.