DOĐI

Dođi,
useli svetlo
u prazninu vrtloga,
prazna zjapi
crna rupa
nelečenog nemira.

Zalutali sam putnik,
odmetnik vremena,
izgubljenog vida
na putu slepila,
u begu od koraka
sopstvenog ludila.

Nikad usamljenija,
da rodim spremnija
bol stradanja
pred tvojim očima
i ustanem
sa postelje očaja
neznanja oslobođena.

Dođi,
obdari me
mirisom tamjana,
čistim mislima,
jutrom što sviće
bez sivila,
oreolom mira
na usnama
i šapatom molitve
utisnute
duboko u očima.

Ljiljana Vojnović

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.