IZVAN SVIH OKVIRA

Sediš uz mene. Probudio me treptaj tvog oka u koji si nameštao moj sanjiv lik u želji da uramiš trenutak u kom ćeš u mojim očima ugledati sebe kako bi nas sačuvao od zaborava.

Ljubavi, šapućem tiho da ne razbijem idilu tišine i nežnim pokretom ruke tražim tvoju.
Oduvek sam volela tvoje ruke sa dugim i energičnim prstima koje miluju nežnije od blagog letnjeg povetarca.

Obliva me hladan znoj vriska nemoći da te dotaknem a vidim te, tako jasno vidim dva sunca kako se osmehuju mojim budnim očima i žure da me zagrljajem uteše.

Možda treba da se jače osmehnem, aritmiju srca obuzdam, opustim tonus mišića ali adrenalin je kao tempirana bomba seo na moj dušnik i odbrojava, i preti da te više ne ugledam…

Budim se i sedam uplašeno gledajući u svoje hladne i prazne ruke. Sa okna mog pogleda kaplju ledenice i zabadaju mi se u srce.
Nema te, nema treptaja tvojih očiju u koje uramljuješ moju ljubav za tebe…

Samo ja ostajem da volim izvan svih okvira jer ovakva ljubav kad se jednom desi, nikad se ne zaboravlja…

Lj. V.

19.01.2019.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.