ZABORAVI

Mi nismo rođeni za vreme
velikih priča o ljubavi
naši su jastuci puni
a duše gladne poroka
kroz odraz našeg Ja
duva promaja,
ja te mogu zavesti očima
i na ćilimu strasti provesti
od nemila do nedraga
da vidiš anđela
u sva tri vraga
između tri minute žute
u kojima greješ svoje skute
u moja bedra utopljen kao u čašu ljute
jer kolektivno vlada slepilo
i broji se samo što si dotak’o!

Zaboravi da sve ljubavi
jedna drugoj liče
ja ne ličim ni na koga
jer ljubav nisam upoznala
kada su se delile male radosti
ja sam i tugu skupo platila
U vreme sezonskih sniženja tišine
da bi uklesali moje ime
betonskim suzama
izvan svih vremenskih dodira
i sada sam bezimenosti oslobođena
i moji pogledi
u rasparenim cipelama
ne mogu biti tvoji
jer ni svojim ne nazivam
put na kome se
ne ukrštaju duša i misli!

Ne drži me omčom nade oko vrata
ja nemam pojas
za spasavanje od ludila
snomolomi su česta pojava
kad miševi ljubav
u potpalublju grizu
besmisao smisla je traženje oslonca
u grobovima ustaljenih navika,
zaboravi, ja se nisam sreće najela
da bih umrla
kad glad za tvojim usnama zavlada
ja sam plima i oseka
moru tvojih nemih jauka!

Ljiljana Vojnović

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.