IKONA OD BLATA

Ćuti, kao što ćute dani koji ne dolaze
A brojaće ožiljke po kojima rovarimo
Da nas nahrane onim što nismo postali
A mogli smo stati u sveto pismo ljubavi
I proći zajedno ispod oluka oblaka.
Mogli smo sa par klikerastih osmeha kupiti vreme
Za san, za dan u kome umiremo zagrljenih usana.
Skidaš me s prestola pogleda
I ostavljaš čoporu vukova
Ni kost da ne ostane od moga imena.
Srećne ti ruke umočene u moje muke!
Krstim se nečastivim delima želje razbijene
Dok ispadam kroz prozor tvog srca.
Ima li dublje od ambisa?
Ne okreći mi glavu
Danas slavim slavu propadanja sebe
I za tebe nazdravljam
Sa tri suze paklene!
Ćuti, reči se skupe a nisu skupe
Dižem ti cenu jer vrediš zlata
I pravim ikonu od vlastitog blata
Za oltar sećanja!
Nema izlaza iz lavirinta tvoga podsmeha
Nagost moju tvoja ne pokriva
Nisi znao pročitati mapu mladeža
Pustinju između usana i prepona
A mogao si biti oaza zelena mislima!
Ćuti i nazdravi pun sebe bez mene
Reči se skupe kad ih jezici peru
Možda je isto i sa usnama
Kad u ljubav gube veru.

Ljiljana Vojnović

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.