MOJOJ LJUBAVI

Ponekad se smanjim na veličinu semenke lubenice,
tad slušam kako reči imaju zube i grickaju mi srce
izvadim par nasmejanih očiju kojima zagrlim sunce
i šeretski se nasmejem svim svojim zabludama u lice.

Ponekad bezobzirno glavu okrenem od sebe same
zavrtim spiner i sve svoje misli obojim tonovima plave
izronim sa druge strane okeana koga ne vide obični ljudi
I odigram partiju pokera sa đavolom koji od mojih, zaboravi na svoje ćudi.

Ponekad kada znam da su moji zidovi na godišnjem odmoru
otključam srce i pustim ga mojom sobom da se prošeće
i tih par sati ležim naga i hladna kao na tuđem umoru
i gledam kako bez nogu ono puzi prema obali obećane sreće.

Ponekad, samo ponekad dozvolim ti da me vidiš u jednom komadu
pretežak bi bio san u kome bi me nosio kao nadu
ja nisam od onih koji za života samo Bogu dane kradu
a nisam ni od onih koji čvrsto stajati na zemlji znadu.

Ja ne znam ko sam ni u ovih četrdeset i šest punih leta
ni zašto ispod strehe mojih trepavica uvek se gnezdi seta
ne znam ni zašto duša mi uvek krvari crnim po belom papiru
ni zašto su retki trenuci u kojima sam sa sobom u miru.

Ja ne znam kako ljubav da ti opišem rečima golim
ni da dodam nijanse crvene u tišine kojima te volim
znam samo da moji stihovi za tvojom ljubavi uzdišu
a moje misli duga pisma u samotnim noćima ti pišu.