Opijena mirisom lavande ove tihe noći
muzikom srca sto vene toči
krilima anđela ukrašću moći
i u mesečevoj kočiji u san ti doći.
Usnuću let što ne pamti ga svet
gde zvezde su prsti što miluju svoj cvet
a noć meka kao postelja ljubavnika
i lagani povetarac u ulozi zavodnika.
Ugrejaću očima usnulo ti telo
usnama kožom zaplesati smelo
nežnošću leptira dodirnuću najtanje žice
da osetiš kako za ljubav ginu retke ptice.
Opiću te čašom prepunom uzdaha
očarati sjajem zvezdanog praha
iz sna da ne pozeliš se probuditi
jer tvoja ce te čarobnica tako zauvek ljubiti.
Ljiljana Vojnović
